BORBA, TO JE SVE

Kad napisah naslov ''Borba, to je sve'' pred oči mi izađoše Emil Kue, dr Viktor Frankl, Vilhelm Rajh...velikani i uzori, ona mala sunca čiji zraci probijaju najmračniju tamu.

Samopomoć, isto tako. Najmanje dvadeset puta ''mantrati'' željeno: ''Bože, pomozi'', '' Daj mi san'', ''Smiri se, smiri se...'', šta god. Kod mene pali. Pali i pokoravanje sopstvenom bioritmu. Ako me krene šteta, nije dan za rad. Dižem ruke. 

I ni slučajno loše misli o sebi, neuspehu, jadu, ne oplakujte sebe. Znam. lako je reći. Ali, uči se. Ne terajte me da se ispovedam. Odavno ne prebrojavam loše stvari, samo ih pustim da padnu. Ničeanac😀, da, da.

Ma, primenite sve, baš sve što pomaže, samo se ne dajte. Nismo mi ni svesni težine situacije, pa da ne mračim, ta nesvest je spasonosna.

Pišem ovo zbog Dragana, Marka, tolikih znanih i neznanih, kojih za veoma kratko vreme nema više među nama. Gubici su veliki i strašni. A dalje se mora. (Evo sunca!)

Rad je spasonosan. Živimo u dobu opšte dostupnosti, izobilja svega i svačega. Razmazili smo se. Namestite šaljive klipove, odvratite pažnju od tuge, pustite muziku, neka neko šapuće stihove, ma, isplačite se ako treba, primenite sve i tehnike disanja, ako ih znate, i brzo hodanje, izađite, otiđite u komšiluk, makar nikad ne biste, samo uradite nešto kad vam dođu one neke misli. Cilj ne bira sredstvo. 

Sinoć sam i ja bila sama i tako napuštena. U stvari, da se ne lažemo, ne samo sinoć. Ponekad osećam, ponekad ne. Sinoć jesam, jako, jako. Valjda sam pročitala o Draganu sa tvitera. Valjda je Tozovac svojim odlaskom i pesmama uzbunio sve moje uspomene, kafane, ljubavi, početke, završetke, vratio dane veselja koji su zanavek udavljeni u okeanu, ne znam. Otvorila sam prozor, mrak i očaj su bili potpuni. I nigde nikog po bljuzgavici. Tek neki autobus posvedoči da svet nije pomr'o. Kao zakleti antialkoholičar, posegnuh za domaćom orahovačom, isplakah se, pročistih i - prođe! A tu su i crni klikeri moje bišonke, koje mi se unose u lice i prosto dele tu neku nadošlu tugu sa mnom - nemojte razmišljati, nabavite sebi mezimca! Lekoviti su, stavljam dlan na usijanu ringlu.

Nema predaje! Proći će! Nađite, kako znate i umete oduška! Preduzmite bilo šta. Ne dozvolite da se očaj i tuga usele u vaše živote. Proći će ovo s*anje, samo treba dočekati. I sve bi bilo lakše da je više sunca, da se ustali.

Volite sebe, ugađajte sebi, birajte društvo onih koji vam prijaju, izbegavajte negativce. 

Otvorite ventile: ne držite nezadovoljstvo u sebi, izgovorite ga glasno i jasno na pravu adresu (moje spasenje).

Šta još da vam kažem? Davite ljude, bolje nego da krivite sebe i bes okrećete ka sebi. Racionalizujte, sada nam je to najpotrebnije. Pokažite zube - pravo je vreme za to. Padaju maske, pa kad je već bal, nek' bude maskenbal. Jednom rečju, oslobađajte se! Oslobađajte se! Možda ste sami sebe prigušili. Uvek, uvek, uvek, zapamtite uvek ima rešenja!

Možda bude od pomoći

http://vrteska337.blogspot.com/search/label/LAVANDA