Прошли смо као народ пакао у свим његовим нијансама и облицима.
Али, оно што као усамљени појединици за одстрел пролазимо, никад се не сазна до краја.
Али, оно што као усамљени појединици за одстрел пролазимо, никад се не сазна до краја.
То што се томе нисмо надали, не значи и да нема своју логику.
после година, ха, и деценија, може се комотно рећи, записивања, бележења, дотеривања и одбацивања и бирања, коначно се у издању УГ CooltURA појавила из штампе моја друга књига, збирка од 28 изабраних прича под заједничким насловом ''Дом под брезама''.
Родољубље и патриотизам никада нису били на тежем испиту, с једне стране нападнути, сатанизовани и прокажени, на другом - суочени са, како сведочимо, потпуно равнодушним и зомбираним, конформистичким окружењем, којем се, за разлику од овога- ништа не догађа. Последњи нису читали ''Ево вука''! Има времена, да не буде забуне, без призивања невоље икоме.
Ћути народ - окупљен спорадично: испред Скупштине Србије чим се о кобном Француско- немачком плану почело да изјашњава у Скупштини Србије 1. фебруара, потом редом - на несрећно Сретење, које је требало да покаже трајно, а не дневно неслагање (чему су кумовали полиција и њихови сарадници Дамњан и Дејан Србинифо), затим редом студенти, мајке, државотворне и остале ''опозиционе'' странке и појединци, Антоније, чак и литије-без црквеног благослова, ћуте интелектуалци, Патријарх, ћуте сви -ВЕЛИКО (СРАМНО) ЋУТАЊЕ.
(Брзо ме Радован учи да се шалим😀, што нам је данас лековито и насушно.)
Zašto ne uvažavamo reč mudrih? Zato nam se polusvet sveti na svakom koraku.
Zaodenut u blještavilo samozvanih zvezda u našim bulevaru sumraka.
Sve o ''različitosti'', uzdignutoj na pijedestal zlatnog teleta, videli smo u prenosu ovogodišnjeg takmičenja za ''Eurosong''.
Prirodne nakaze - pre par godina bila je to takmičarka iz Izraela, rodonačelnika novina, a imali smo, ako se setite i mi ''konja za trku'', tačnije ždrebicu, ne manje grotesknog izgleda - pripadnici LGBT, trandže, Končite Vurst i ostale provokacije normalnosti na ovoj petparačkoj manifestaciji, Vavilonu 21. veka, našle su svoju scenu. Sve ove perverzije u životu održava samo pomodarstvo.
Zašto smo narod bez budućnosti?
Bivalo je ''jačih'' i ''slabijih'' generacija. Setimo se iz novije istorije 1300 kaplara, školaraca, studenata, akademaca i mladih intelektualaca, potomaka blistave srpske elite, čak i političara, koji su se hrabro i bez razmišljanja odazvali pozivu za odbranu otadžbine 1914.
I setimo se ''usmerenjaka'', ko pamti. Društvenog inženjeringa dr Stipe Šuvara. (Proguglajte, poželjno.)
I prva i druga ponikle su iz duha svoga vremena.
Kakav je zloduh novog srpskog doba?
Zvuči nevaspitano?
I jeste.
Ali, razmislite malo. Pišem argumente.
Родно диференцирани језик и граматичка категорија рода у српском језику
Уводне напомене
Одбор за стандардизацију српског језика је до сада расправљао и званично реаговао на питања која су се односила на називе занимања женских особа – одлука бр. 57: Како именовати занимања и титуле женских особа (Списи Одбора за стандардизацију, X, 2008, с. 98–104). О томе постоје појединачни прилози српских лингвиста (Ковачевић, Клајн, Бугарски, С. Савић и др.). Овом приликом истиче се потреба за прецизнијом препоруком и ставовима како би се избегла банализација језичке теорије – да се због присуства или одсуства неке граматичке категорије може закључити о присутву или одсуству неке равноправности или дискриминације у језику.
Treba zapamtiti ovo ime i, naravno, ovu knjigu, jer će ih biti još, a ''Sahara'' im širom otvara vrata. (Ne samo Srbije). Predviđam nezaboravno otvaranje. Kao u šahu.
Plesna predstava na ivici savremene pantomime, puna strasti i ekspresije. Neverovatna forma i uigranost ad hoc trupe, koju je okupio Aleksandar Nikolić, dok je lucidnu koreografiju osmislio Aleksandar Ilić.
Nekakvu ''kusu'' alternativu kao spas od ispiranja mozga beskonačno puta ponovljenim lažima pružili su, nesporno, youtube kanali. Po izboru, znate ono crveno dugme ''prati''.
U jednom trenutku svi počinju da liče, do te mere da istovremeno jure, utrkuju se i čak emituju čuvene studijske razgovore (zbog epidemioloških uslova sve češća su uključenja skajpom ili preko vibera) sa istim ljudima, identičnim povodima (izjavili su, odbili, otkazali...), ovi izgovaraju iste rečenice koje se zbog eha pretvaraju u fraze...i alternativno - medijska priča sa perspektivom počinje da gubi smisao, smara. Fleševi i klikbejti ne pomažu.