ZAŠTO YOUTUBE POSTAJE DOSADAN?

Ok, ugasili ste televizore.

Nekakvu ''kusu'' alternativu kao spas od ispiranja mozga beskonačno puta ponovljenim lažima pružili su, nesporno, youtube kanali. Po izboru, znate ono crveno dugme ''prati''.

U jednom trenutku svi počinju da liče, do te mere da istovremeno jure, utrkuju se i čak emituju čuvene studijske razgovore (zbog epidemioloških uslova sve češća su uključenja skajpom ili preko vibera) sa istim ljudima, identičnim povodima (izjavili su, odbili, otkazali...), ovi izgovaraju iste rečenice koje se zbog eha pretvaraju u fraze...i alternativno - medijska priča sa perspektivom počinje da gubi smisao, smara. Fleševi i klikbejti ne pomažu.

Apsurd: bežite od jednog, televizijskog ispiranja mozga, a sada i jutjubovskog - nastao iz otpora prema prvom, drugi u stvari samo ponavlja ''ispiranje'', ovoga puta sa gostima i pričama koje guše. O čemu se zapravo radi?

Kao što su se televizije oslobodile profesionalaca, osnova jutjuba su samozvani novinari ili voditelji, gde je kriterijum prosto pao na najniže grane. Neprilični, nepripremljeni i za raspravu orni ''urednici'' i ''voditelji'', bez elementarnog novinarskog zanatskog umeća sedaju preko puta svog sagovornika i ili ga dižu u nebesa ili razbijaju u paramparčad dokazujući se najprizemnijem gledalačkom proseku kao ''heroji dana'', skandal majstori. Čast (izuzetno) retkim izuzecima. 

Za opstanak domaćih jutjub kanala nije dovoljna studijsko-tehnička opremljenost (koja je takođe retkost), potrebni su i kadrovi. Dobri, upućeni i posvećeni novinari, kadri da, ako je prilika, sa sagovornikom ili više njih, otvore debatu. Nije sporno. Ali da najpre nauče da pristojno razgovaraju sa onim preko puta koji se odazvao njihovom pozivu i da to poštuju, imajući na umu u službi koje ideje (naslova) im je upravo taj sabesednik bio bitan. Toga nema, te se iz priče - koju spasava gost, ukoliko je zanimljiv i vispren da podiže atmosferu u studiju - izvlače senzacionalistički naslovi, podnaslovi i opisi videa - ono čega u emisiji često nema. Klikbejtovi više ne prolaze. Publika je umorna od praznih, šupljih i neukih priča i razgovora, okrenuće na muziku da pojednostavi razočarenje. To što se po inerciji svrati na kanal i upiše brojka u gledanost - jutjuberi znaju šta vide u analitici (vreme zadržavanja, npr)  i šta zaista znače desetine hiljada inertnih svraćanja i najverovatnije Boga mole da se što manje njih oglase komentarom. Gledaoci ponovo traže sadržaj. Iz istog razloga zbog kojeg su se okanuli TV-a, razočaravaju se i u nekad omiljene kanale. Kao i na TV i na jutjubu stalno isti gosti izazivaju dremku i osećaj dangube.

A da je jutjub iskoristio šansu neformalnog medija i emitovao prave priče, životne priče, čak dokumentovao ljude, pojave i događaje - što je složenije od ugostiti sagovornika, posesti ga preko puta i nepotkovano  se ustremiti na njega kao na ugledan plen, ili pravio miks, ili bilo kako iskočio i zvirnuo okolo da isprati trendove, mogao je da računa na duže trajanje. Šansa se svakoga dana topi. I na nju ne utiče prvidni broj pratilaca. 

Kvalitetni sadržaji, prilagođeno vođenje, dobra montaža, sve ono čega prosto nema - prirodna su očekivanja posle rutine. Jutjub mora postati profilisan, aktuelan, medij - prisutan i na konferencijama za štampu gde se ''love'' autentične izjave i postavljaju pitanja, mora anketirati publiku, i imati kompetentnog komentatora za svaku temu. U suprotnom će sve više postojati zbog kanala i ''ekipe'', motivisane uhlebljenjem. A to neće doveka trajati. Rok ističe. Ko to ne vidi, šteta je po njega.

Podnošljiva doza tolerancije za početke je očekivanje uozbiljavanja, sve što prevali određen rok trajanja mora iz alternative preći u kanal za nešto: informisanje, zabavu, šta već.

Onaj ko ne prati svoju publiku, izgubiće je. To je uzajaman odnos.

Ako vremenom ne rastete, ogreznete u predvidljivost, ako nestane novinarska aktuelnost i lucidnost (😁), tu negde počinje kraj. Prema tome, pre nego što zaista postanete dosadni, prst na čelo, jutjuberi!