СВИЛЕН ГАЈТАН

 

Прошли смо као народ пакао у свим његовим нијансама и облицима.

Али, оно што као усамљени појединици за одстрел пролазимо, никад се не сазна до краја.

 Istraživači su uvereni da 22 ili 24 sata izolacije oštećuje telo i um, ali ne mogu nigde da provere tu teoriju. Etički kodeksi ne dozvoljava podvrgavanje životinja tolikom periodu potpuno izolacije.

Радите свој посао целог радног века - пристанете да се подредите уређивачкој политици безброј редакција, да се уклопите или преживите; накратко буде и да живите свој детињи сан. Оно кад су вам прве успомене како вас отац гледа с љубављу и каже: ''Бићеш ти татин новинар''. 

Растеш, а он, кога већ предуго нема, каже: ''Дођи да видиш'' и с полице изнад кревета узима црвену књигу из едиције ''Реч и мисао'' и отвара, а међу страницама - исечци из новина, са руком дописаним датумима. Каже још: ''Ово је, у ствари, најлепши посао на свету. Путујеш и пишеш'', сав занет као да гледа у градове глоба....''Страшно много можеш да зарадиш. Моја плата је ситница за хонораре''. 

Стасаш, пропишеш генерацијске теме, преживљаваш изолацију својствености, али пут већ знаш. У једном тренутку, самлевен пропагандом, која попут киселине разара вијуге, разговараш да пређеш у адвокате (завршио си филозофију, не можеш права!), а он, заљубљеник у правду, велемајстор, каже: ''А деца?''...

Прођу векови, ослободиш се стега, помислиш кад ћу ако не сад, али - не може.

У тој шуми свега и свачега, највише залуталог,приученог полусвета ''с леђима'' да уопште буду ту, понадаш се да си коначно свој на своме и...мачета ти сече крила. Не можеш, Џонатане Ливингстоне!

Летиш превисоко, а то чувамо ми. То је простор за наше цепелине...

Падаш два спрата испод земље, у изолацију. Ону изолацију у којој тражиш звук да се увериш да не сањаш да је у трену нестало све дотле постојеће. Збрисано једним налогом.

Не, немаш оловку. Немаш право на папир. На нокте, ако издрже зид. 

Гледаш у наједном тако сувишне и бескорисне своје руке и схваташ да можда више никада, или барем дуго, дуго оне неће радити једино што знају -  п и с а т и.

Писање ће по тебе, и шире, бити опасно. Твој свилен гајтан.

Јер, опасно је не бити ничији. Кобно је мислити. Трагично је бити свој. 

Фабијанци су давно написали тај манифест.

Жана Живаљевић, лета Господњег 7534.