Dokle sam god verovala u reč, objašnjavala sam što ''mislim''. Mislim što prežvaćem od silne količine vesti kojima sam zatrpavana, evo, mesecima, kao i vi. Znam da nam se izvori, možda, razlikuju. Ja volim ''zamračene'' objave na društvenim mrežama i gotovo ih obavezno otvorim, ukoliko to išta znači.
Tako sam, iz kvalifikovanih i kompetentnih izvora - da ih ne navodim, već da samo spomenem da se radi o dobitnicima Nobelove nagrade za medicinu, vrhunskih lekara, kliničara, istraživača sa blistavim referencama, formirala nekakav svoj stav, drugojačiji od zvaničnog.
Međutim, svi moji grčeviti pokušaji da bližnjima makar otvorim dilemu, usadim crva da sačekaju i razmisle pre nego što se odluče, padali su i propadali pred famoznim, svemoćnim televizorom. Ok, rekla sam, zaćutaću.
Malo mi je žao što uživam ili bolje reći ne uživam autoritet, čak ni onda kada rezervu prema svemu na šta se nagonimo svim sredstvima, očigledno sve agresivnije, potkrepljujem sve ređim izjavama poslatim u inbokse a koje društveni cenzori revnosno uklanjaju iz našeg polja opažanja forsirajući jednoumlje, ali, opet, zar to nije njihovo pravo na izbor? Svi mogu naći ono što ja tražim, i nalazim. Smatram da samo slabo vode računa o sebi. A ko sebe i bližnje ne voli...
Prema tome, stvarno mi je dosta nadgornjavanja - radite, brate, šta vam je volja, kako vi mislite da treba i - šlus. Prestanite da se bavite mnome i meni sličnima. Evo, ja se ne bavim više vama, prosto sam pregorela.
I, upravo danas, izlazi vest kako je u Beogradu vakcinisano i revakcinisano 35 odsto građana.
Zahvaljujem. Meni tu nešto ne štima.
Džaba pare, pokloni,privilegije, face i propaganda. Prop'o.
7/5/2021
Нема коментара:
Постави коментар
Napišite nam svoje mišljenje, dajte predloge