MAGIČNO PUTOVANJE - SAHARA BLUES

Suviše je malo i suviše je retka vrhunska produkcija: najpre i pre svega rukopis, pred kojim je sve ostalo mnogo manje važno i drugorazredno, kao u slučaju izdanja iz 2020. godine, romana ''SAHARA BLUES'' Ariane Stam.

Treba zapamtiti ovo ime i, naravno, ovu knjigu, jer će ih biti još, a ''Sahara'' im širom otvara vrata. (Ne samo Srbije). Predviđam nezaboravno otvaranje. Kao u šahu. 

---

Sahara se otvara iz perspektive pisca koji uranja u daleku prošlost, slikajući i tumačeći akcentovane istorijske momente: društveno-istorijski, kao i lični, porodični kontekst, koji nas formiraju i određuju. 

Iz blještavosti uspomena, kojima vremenska udaljenost od sećanja do sadašnjosti, vremena kad se ''Sahara'' preživljava i zapisuje, zaplet će biti nijansiran u svim bojama spektra, onako kako će ga životni tok bojiti.

Ariana Stam sigurnim rukopisom brodi kroz rodoslov, ispunjavajući zavete i na tom putu, kao u kakvom proročanstvu ili obećanju, sreće i letimično upoznaje svoju sudbinu, s kojom će se na kraju i spojiti i rastati.

Celim putem konstanta je Sahara. Od Aleksandrije do Kaira, od Kaira do Hurgade s povremenim pauzama u rodnom Beogradu, glavna junakinja romana slušaće i notirati bluz najveće pustinje na svetu, u kojoj se, gotovo na najneočekivanijim mestima, krije život. Krajnje neobičan i prilagođen. I u kojem ona, privučena čudesnom magijom sunca, mora, oaza, tajni i arapskih i nearapskih krugova, kojima pripada, kao svetski putnik nalazi svoje privremeno gnezdo.

Nerv svetskog putnika, koji životom upoznaje i lično spoznaje, približiće gotovo dokumentovano i daleku, skrivenu istoriju drevnog Egipta sačuvanu duž Nila, u srcu i na obodima Sahare, i sadašnjost miliona njegovih žitelja, kojima je, za razliku od nje, to često jedini život, bez drugog izbora.

Retko se u kom putopisnom štivu kao u ovom živo i istinosno iznose činjenice o društvenoj hijerarhiji, položaju staleža, dece, sirotinje i, posebno, žena, zasnovanom na vekovnoj, gotovo okamenjenoj tradiciji.

Antipod svemu tome, dolazeći iz drugog i drugojačijeg sveta biće junakinja romana i njeni prijatelji iz Evrope i sa zapadne hemisfere. Svi će se oni, ne odolevajući mističnim čarima Sahare, vezati za magični Egipat, sroditi sa njegovim običajima, tradicijom i kulturom, zakonima, ljudima, odlaziti i vraćati mu se. Sazdaće svoj svet u svetu i u njemu naći ostvarenje i odušak.

Dve jake spone privezaće i čun junakinje romana za koralnu obalu Crvenog mora: avantura sa Moom će se završiti razočaranjem i prevarom, ljubav sa Mahmudom iz Ismailije brakom, kojeg će se spasiti bekstvom u grad svoga rođenja, bez očekivanog zakonskog raspleta...

Između ta dva iskustva, kao veš na pustinjskom vetru, pisac će nam širiti i pokazivati dnevni i noćni život gradova, običaje i nastranosti stranih turista, preživljavanje i poslove domaćina, njihove porodicame i naravi, sudbine, društvene promene, čak i revoluciju, čuveno ''arapsko proleće'' gotovo u direktnom prenosu, iz prve ruke. 

Gotovo niotkuda, pojaviće se i izabranik njenog srca, čiji je lik zauvek ponela iz Aleksandrije. Izgledom dvojnik njenog pokojnog oca, Mahmud će dobiti i njenu ruku. Proživeće nestvarnu ljubav, ali i razočarenje, koje će je oterati od njega.

Ariana Stam savršeno uvezuje istorijsko - kulturni u intimni kontekst, kroz subjektivnu prizmu svaki detalj romana dobija na ubedljivosti kojiu daje proživljeno lično iskustvo. Redak i jedinstven kvalitet njene proze je savršena deskripcija, vanserijsko vladanje faktografijom i istančan iskaz najsubjektvnijih doživljaja. 

Njena ispovest je duboko proživljena i osvešćena, i pre svegas iskrena, što je glavni kvalitet romana. Ova dama je ''gola'' pred svojim čitaocima, sa svim svojim oduševljenjima, usponima i posrtanjima - ime Ariana na arapskom znači ''neodevena'' - što putovanju na koje ih (za)vodi daje posebnu magiju. Taj zanos ih drži od prve do poslednje rečenice romana, a to je, pisci dobro znaju, najteže.

Njeni izrazi, njene rečenice razodevaju, jer, tek blede ilustracije radi, istrgnute iz konteksta, zvuče ovako:: ''Praskozorje ima moć da raščini svaku noćnu magiju'';  napisaće:i ''Sanjala sam miris zaborava'', kao i ''Mirisao je na melanholiju predskazanja'', ''Njegova usamljenost je nastavila da pije s njim'', ''Život je bio krhka stvar, kao papirni ždral''...

Završno poglavlje ''Umesto kraja, ko sam ja?'' umesto biografije donosi sećanja na putovanja ovim našim stvarnim svetom, državama i gradovima, kao fleš: ''Ja sam ...Ariana i to znači ''gola snaga'', a ne ''neodevena'', to mi do sada niko još nije rekao'', zaključuje Ariana Stam, ravno obećanju da je ''Sahara'' samo početak.

Obavezno pročitajte ''Saharu bluz'' da vas podseti na činjenicu da smo podneblje koje rađa velike pisce.

A onda ćete s nestrpljenjem čekati novu Arianu. ''Neusidrena'' je u pripremi.

P. S. Neobično je zadovoljstvo kada vam recenziju u celini prenese čitani portal. Hvala Vidovdanu na ''prenosu'': 

https://vidovdan.org/kultura/magicno-putovanje-sahara-blues/