Molim vas da se okanete prozivki da sam ateista, ne verujem u božanstva i slično. Budite kulturni, to nije vaša stvar. Dozvolite da to ostane između Boga i mene, a vi vodite računa o svojim glavama. Barem koliko o frizuri.
Lično, i kod sebe i kod drugih više volim ono što je unutra nego spolja.
Često, priznajem, dozovlim sebi svesno da budem zavedena lepotom, ispod koje nema ništa. Prazno. Šuplje. To je, čak, u nekoj korelaciji, ali nisam detaljnije istraživala.
Dakle, ovaj ''smart'' laboratorijski virus odlično je programiran da napada: maloumne, strašljive - delikates, tu se nastanjuje bez otpora, kolebljive, materijaliste koji će kupiti sve, pa i život, lek, zdravlje i bez vijuga. To je njegova idealna sredina, a lekari vam neće reći. Kad kad su u crvenoj zoni i svaki dan muku muče isključivo sa strahovima, fobijama i malodušnošću. Predvorje parazita je duševna bolnica, ali kad već napadne, jedina delotvorna terapija je čekić u tabletama.
Kad savlada otpor i prodre kroz strah koji živi u glavi, virus se baškari, jer se razbežala komanda, pa i vojska.
Pošteno odgovorite: koliko ste naslova pročitali da je pacijent skočio sa sprata bolnice? Nešto ih nemam na lageru, ali sam svako malo uočila sličan naslov.
Čak i da vas poseti virus, uzmite se upamet, to je prvi i najvažniji lek. Saberite se, slušajte lekare, to je najvažnije. Ustrašen, uspaničen čovek najviše škodi sebi i odlaže izlečenje.
A i sramota je da jedan softverski crv bude pametniji od vas i izbuši vas k'o jabuku.
A jeste. Očigledno na svakom koraku.
Нема коментара:
Постави коментар
Napišite nam svoje mišljenje, dajte predloge