IGOR JURIĆ, TIJANIN OTAC

U emisji ''Utisak nedelje'' emitovanoj 25.aprila u redovnom terminu, gost Olje Bećković bio je i Igor Jurić, osnivač Fondacije Tijana Jurić. 

Obraćajući se prvenstveno javnosti, Jurić, koji je pre godinu dana ustalasao duhove izjavom da je upoznat sa nedelima pedofila viokorangiranog u vlasti  Srbije, ostao je dosledan da se bez ostatka žrtvuje i primi na sebe sav gnev razočarane ''publike'', željne krvi kako bi zaštitio i zadržao u tajnosti ono što je rulji najvažnije - imena, istakavši da i pored prijave - zameniku republičkog javnog tužioca i ministru policije Stefanoviću - isti nije procesuiran!

Jurić je više puta ponovio: ''Provlačite sada malo njega kroz blato kao što ste Jurića'', imenujući DR Stefanovića, ondašnjeg ministra policije kome se direktno obratio sa prijavom!

Saznali smo te nedeljne večeri i ono o čemu nismo imali pojma, ali je Jurić dokazao odolevajući i iskušenju i uvredama i pretnjama godinu dana pre obelodanjivanja afere podvođenja maloletnica u Jagodini, da je sadržaj sastanka u šest oka u ministrovom kabinetu ''procureo'' u ''Večernje novosti'', a da je on umalo izgubio zbog toga poverenje oca žrtve i same maloletne žrtve koji su mu se javili za zaštitu.

Ko je mogao da dostavi informacije o sastanku u ministrovom kabinetu? Policija? Tužilaštvo? Jurić? Samo je Jurić odbijao i pomisao na tako nešto, ostali ćute. Uostalom, upravo ONI među sobom, u međusobnim obračunima, dostavljaju pikantne detalje medijima. Setimo se obračuna sa Tomislavom Nikolićem.

I sada puk, željan krvi i osvete, traži od Jurića ime.

Jurića čija je dužnost da upozori zvaničnike, koji treba da pruže zaštitu maloletnoj žrtvi i procesuiraju počinioca, ma ko on bio!

Ovakvo podmetanje kukavičluka u tuđe gnezdo ne bi bilo moguće da znamo i da smo kao javnost upućeni u odgovornost i nadležnosti. 

I Jurić po cenu užasnih pritisaka ostaje pri ćutanju.

Ćuti Tužilaštvo. Ćuti policija. 

Ali, samo je Jurić izložen.

Koliko javnost nakaradno razume odgovornost, najočiglednije je na ovom primeru.

Kada je Igor Jurić mobilisao sve faktore odlučivanja da prelome i uvedu doživotnu robiju za pedofile, bio je optuživan za saradnju sa SNS. Kako bi mu pošlo za rukom da pridobije navodnu skupštinsku većinu (podsetimo, tada se ''opozicija'' hvatala opštih načela o ljudskim pravima, pa i prava najtežih pedofila - kontra pravu njihovih nevinih žrtava, dece), da se nije ''priklonio''?

Pa, eto, moguće je. Bio je momenat, dogodilo se. SNS je i tada kupovao glasove za junske izbore...recimo da su procene rejtinga predviđale skok ukoliko se podrži izmena Krivičnog zakona u delu koji se ticao kažnjavanja pedofila za najteža krivična dela prema deci. I ništa više!

Ali, Jurić je i taj krst ''slizavanja'' s naprednjacima morao da ponese.

Vrhunac drame Utiska nedelje od 25. aprila je više puta ponovljena izjava Igora Jurića da ''nema suicidne namere i ne voli da pliva u Dunavu u aprilu'', kao i da proverava svoj auto pre nego što sedne u njega - čime više nego jasno alarmira javnost na ličnu ugroženost!

A kad je on, kakvu sigurnost uživa iko od nas?